Kako masaža radi

29 Nov | Masaža | Marko Ćurčić

img_3775

Na jednom od stručnih usavršavanja na temu masaže, gde je predavač bio izuzetan fizioterapeut iz Holandije Jon Langboeden, inače specijalista manuelne terapije je upitao na prvom času:”Kako/zašto masaža radi?”

Obzirom da smo svi tamo uglavnom bili iskusni fizioterapeuti pogledali smo se, ali niko nije digao ruku da odgovori. Uostalom kakvo je to uopšte pitanje? Nikada nismo detaljno razmišljali o tome… Uradiš analizu pokreta, pronađeš bolna mesta, postaviš  ruke na regiju koja boli, kreneš da radiš na mišićima, fascijama, zglobovima…i eto masaže pomislih u sebi…

“Reći ću vam kako radi”, odgovorio je Jon. Imate nervni sistem koji je hijerarhijski organizovan, mozak, kičmena moždina, perifereni nervi… Kada stavite ruke na klijentovu kožu, mehanoreceptori u koži preko senzornih nerava bivaju stimulisani. Tada impulsi krenu uz senzorne nervne završetke, pa kroz kičmenu moždinu do mozga gde se interpretiraju, tačnije mozak obrađuje informacije sa periferije i stvara eferentne impulse (odgovor na podražaj mehanoreceptora) koji preko kičmene moždine i perifernih nerava idu u delove telove koji su odgovorni da izvrše informaciju iz mozga, tačnije da se adaptiraju na novonastalu situaciju. To može biti proširenje krvnih sudova, smanjenje pulsa i disanja… Ako se mozgu svidi naš dodir on će smanjiti, ili čak isključiti nociceptivne nervne impulse (one koji stvaraju bol), ili će narediti da se smanji napetost u mišićima. Moguće je da mozak shvati naš dodir kao pretnju i da naredbu da se pokrene stresni odgovor, gde se senzacija bola produbljuje, mišići grče još jače, ubrzava disanje i podiže srčana frekvenca, tj. da se desi upravo suprotno od onoga što smo želeli.

“Znači kada krećete masažu najpre morate uzeti u obzir nervni sistem”, reče Jon.

Ovaj odgovor nam je svima bio veoma dobro poznat, ali ja kao i većina mojih kolega terapeuta, tokom prakse imamo tendenciju da zaboravimo osnovnu neurofiziologiju, i previše se fokusiramo na mišiće, ligamente, zglobove, tetive, fascije… Osnovi neurofiziologije su poznati više od 150 godina, u svakoj knjizi o masaži ćete naći u prvom poglavlja o anatomiji i fiziologiji nervnog sistema, pa tek onda razne tehnike opisane u knjizi, ali svi to uglavnom preskočimo pošto to smatramo trivijalnom informacijom koja je tu da bi popunila broj strana u knjizi.

Umesto da dobro isčitamo prvo poglavlje svake knjige, odmah se bacamo na izučavanje mišićnih mapa, dubinskih slojeva i nesšto što nam je promaklo ranije dok smo učili, novih specifičnih tehnika kojima ćemo upotpuniti znanje koje nam nedostaje.

Koža je najpovršniji deo mozga (nervnog sistema)

Ovo je jedna velika istina na koju često zaboravljamo u potrazi za novim znanjima. Koža i mozak, uopšte nervni sistem su intimno povezani od samog početka razvića ljudske jedinke. Kada se embrion počinje razvijati u materici nediferencirane ćelije koje su potpuno identične jedna drugoj počinju da se razdvajaju u 3 sloja ćelija. U tom stadijumu nešto neverovatno se događa, ove nediferencirane matične ćelije se dele na:

  • Endoderm– od koga nastaju unutrašnji organi
  • Mesoderm– od koga nastaje mišićno-koštani system
  • Endoderm– od koga se razvijaju mozak, kičmena moždina, periferni nervi i koža

Koža pored uloge zaštitnog prekrivača tela, ima ulogu najvećeg senzornog organa preko koga mozak dobija obilje informacija o spoljnom svetu. U jednom kvadratnom santimetru kože nalazi se preko 700 znojnih žlezda, 3000 senzornih ćelija, 25 mehanoreceptora za pritisak, 200 nervnih završetaka za bol, 2 senzorna aparata za hladnoću, 12 senzornih aparata za toplotu… Mozak preko kože konstatno dobija informacije, obrađuje ih i odgovara adekvatno na njih i nastvalja da prati promene. Mozak i nervrni sistem nikada ne spavaju, nikada ne odmaraju! On je konstatno aktivan i uprkos tome što zauzima samo 2% telesne mase, koristi 20% naše energije!

Kada sam učio masažu još kao student učili su nas da mislimo o mišićima i ostalim tkivima mezodermalnog porekla. Nekako smo došli na ideju da kada radimo masažu pritiskamo mišiće i da ćemo pritiskom na mišićna vlakna uspeti da li “opustimo”. Da li masaža stvarno tako radi?

Istina je da naše ruke možemo direktno postaviti samo na kožu i to mnogo terapeuta koji se bave masažom zaboravljaju. Kada postavim ruke na klijenta, hiljade receptora u koži bivaju podraženi. Oni reaguju na naš pritisak, pokrete poglađivanja, toplotu naših ruku, ili hladnoću gela koji koristimo i reaguju kada vibriramo, kada pritiskamo, klizimo preko njih, istežemo ih, ili održavamo istezanje. U svakom trenutku senzorni nervni završeci u koži šalju desetine hiljada impulsa do mozga informišići mozak o promenama na koži. Mozak sa druge strane je zadužen za kreiranje odgovora na ove impulse,  usporava disanje, omogućava nam da se opustimo, osetimo prijatno klizanje na koži i prebacuje nas iz stresnog  modula ponašanja smanjujući aktivnost simpatetičkog dela nervnog dela autonomnog nervnog sistema. Da, masaža jako prija (bar bi trebalo da jako prija) i mozak je zadužen za kreiranje tog prijatnog osećaja omogućujući nam da opustimo i osetimo potpuno preporođeni! Nervni system je zadužen za smanjenje osećaja boli i napetosti u mišićima.

Činjenica je da mi ne možemo naterati telo na bilo kakvu promenu. Mi samo možemo “pogurati”  telo u pravom smeru, pokušati da ga ubedimo da poradi na potrebnim promenama, ali nikakvu direktnu promenu ne možemo uraditi našim rukama. Promena dolazi iznutra!

Sa ovim na umu želim da se osvrnem na čestu zabludu da masaža mora biti “jaka” da bi bila terapeutska. Slažem se da nekada mozgu treba malo više “ubeđivanja” da popusti hipertonus mišića, ali dobar tereapeut zna da “jače” često ne znači “bolje”.

Iako je koristimo milenijumima u svrhu poboljšanja zdravlja još uvek ne znamo šta se sve tačno dešava sa telom u toku masaže.  Nekada se smatralo da se masažom smanjuje lučenje hormona kortizola (hormona stresa), ali su najnovija istraživanja pokazala da to nije tačno. Još uvek imamo mnogo više pitanja nego odgovora na temu masaže, ali jedno možemo sa sigurnošću reći:”Masaža stimuliše nervne završetke u koži i u krajnjem slučaju sam mozak koji kreira promene u telu”.  Sa ovim na umu pozivam vas da i sami proverite kako masaža utiče na vas i napišete mi vaše utiske.

 

Komentari

komentara