{"id":343,"date":"2016-08-04T12:01:35","date_gmt":"2016-08-04T10:01:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.physiospa.rs\/?p=343"},"modified":"2023-11-29T14:00:59","modified_gmt":"2023-11-29T13:00:59","slug":"prevencija-povreda-u-sportu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/sportske-teme\/prevencija-povreda-u-sportu\/","title":{"rendered":"Prevencija povreda u sportu"},"content":{"rendered":"

Jo\u0161 kao dete sam \u010duo poslovicu: \u201dBolje spre\u010diti nego le\u010diti\u201c. \u00a0Kratka je, rimuje se, lako se pamti, ali pro\u0161lo je dosta vremena dok sam shvatio pravu mudrost sadr\u017eanu u toj prosto pro\u0161irenoj re\u010denici i za\u0161to je prevencija najbitnija u o\u010duvanju zdravlja<\/strong>. Kao student na odseku Vi\u0161i fizioterapeut sam uvideo da je zdravlje jedno od najve\u0107ih bogatstava koje je \u010doveku dato po\u0161to sam kroz prakti\u010dnu nastavu na klinikama imao kontakt sa ljudima kod kojih su razne povrede, oboljenja i zdravstvena stanja ostavile trag na telu, uticale na psihi\u010dko stanje, pa \u010dak i socijalni status osobe.<\/p>\n

Ne bih \u017eeleo puno da filozofiram na temu, mada s vremena na vreme valja preispitati svoje postulate o zdravlju kao ne\u010demu sa \u010dime se ve\u0107ina ljudi ra\u0111a. Mnogi filozofi kroz istoriju razvoja \u010doven\u010danstva su razmi\u0161ljali na temu zdravlja i svi su se slo\u017eili da: \u201cZdrav \u010dovek ima hiljadu \u017eelja, a bolestan samo jednu\u201c.<\/p>\n

Svetska zdravstvena organizacija je definisala zdravlje kao stanje potpunog fizi\u010dkog, du\u0161evnog i socijalnog blagostanja, a ne samo kao odsustvo bolesti. Zdravlje je ne\u0161to na \u010demu treba aktivno raditi da bi ga sa\u010duvali, a sport je jedan od najboljih i najzabavnijih na\u010dina koji \u0107e poslu\u017eiti tom cilju. Naravno da svaka fizi\u010dka aktivnost sa sobom nosi i rizik od povreda. Ovaj tekst je namenjem svima koji bi \u017eeleli da minimizuju rizik sportskih povreda<\/strong> i maksimalno u\u017eivaju u svojoj omiljenoj rekreaciji.<\/p>\n

Za\u0161to pi\u0161em na temu povreda u sportu?<\/h3>\n

Kao fizioterapeut sa dugogodi\u0161njim iskustvom u rehabilitaciji i sportskoj medicini mogu zaklju\u010diti da se ve\u0107ina sportskih povreda mo\u017ee spre\u010diti adekvatnom pripremom sportiste. Ovaj tekst \u0107e biti sa\u017eetak mog li\u010dnog iskustva, ali i najsavremenijih medicinskih doktrina. Tema je preop\u0161irna i suvi\u0161e uop\u0161tena da bih mogao konkretno pisati, ali ako je neko zainteresovan da pi\u0161em o konkretnom sportu sve \u0161to treba da uradi je da me kontaktira: director@physiospa.rs.<\/p>\n

Trenutno sam anga\u017eovan kao fizioterapeut rva\u010dke reprezentacije Srbije<\/a>. To zna\u010di da gde god idu na\u0161i najbolji rva\u010di, ja idem sa njima. \u017divimo zajedno, jedemo zajedno, treniramo, delimo radost i tugu\u2026 Moja uloga u timu je prvenstveno da sprovodim procedure koje \u0107e omogu\u0107iti na\u0161im rva\u010dima da normalno obavljaju treninge u cilju \u0161to bolje pripreme za takmi\u010denja (naj\u010de\u0161\u0107e su to procedure masa\u017ee i istezanja). Jedno od najmo\u0107nijih tehnika oporavka mi\u0161i\u0107a, a samim tim i prevencija povreda u sportu je masa\u017ea. Koju masa\u017eu izabrati, koliko dugo, koliko \u010desto, kao i odgovore na mnoga druga pitanja pro\u010ditajte ovde<\/a>.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\"Davor<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \"\"<\/p>\n

Naravno deo mog posla podrazumeva terapijske procedure ukoliko do\u0111e do povreda, ali smatram da je prevencija<\/strong> mnogo bitniji deo mog posla. Sve ono \u0161to radim da bih svoj posao \u0161to bolje obavio i omogu\u0107io profesionalnim sportistima da dostignu svoje ciljeve se mo\u017ee upotrebiti i u slu\u010daju rekreativaca koji \u017eele da pobolj\u0161aju svoje zdravlje kroz sport. Po\u010dev od samog okru\u017eenja u kom se sportske aktivnosti odvijaju na \u0161ta vrlo malo ljudi obra\u0107a pa\u017enju. Klizave povr\u0161ine, nedostaci za\u0161titne ograde, neadkvatna obu\u0107a, nedostatak specifi\u010dne za\u0161tite koja je propisana pravilima sporta, o\u0161tre ivice\u2026 Sve su to faktori koji mogu i najspremnije sportiste dovesti u rizik od povrede, zato uvek birajte u kakvom okru\u017eenju i sa kakvom opremom \u0107ete zapo\u010deti svoju rekreaciju.<\/p>\n

Kako spre\u010diti povrede u sportu? Prevencija je klju\u010d!<\/h3>\n

Da bi uop\u0161te krenuli da pri\u010damo na temu prevencije povreda u sportu, najpre trebamo shvatiti koje su to naj\u010de\u0161\u0107e povrede u svim sportovima. Statistika ka\u017ee da su to o\u0161te\u0107enja mekog tkiva u vidu istegnu\u0107a, uganu\u0107a i i\u0161\u010de\u0161enja. Istegnu\u0107a su naj\u010de\u0161\u0107e povrede mi\u0161i\u0107a i tetiva (\u010dvrste strukture koje predstavljaju zavr\u0161etak mi\u0161i\u0107a preko koga se mi\u0161i\u0107 vezuje za kost ), uganu\u0107a su povrede ligamenta (jaka vezivna tkiva, mo\u017eemo ih zamisliti kao trake, koje povezuju kosti u zglobu). Iznenadno istezanje ligamenta, tetiva ili mi\u0161i\u0107a preko njihovog limita izaziva njihovu deformaciju, ili pucanje.<\/p>\n

Nekada su spoljne sile koje deluju na na\u0161e telo takve da smo nemo\u0107ni bilo \u0161ta uraditi da bi spre\u010dili sportsku povredu (to je naro\u010dito izra\u017eeno u kontaktnim sportovima), ali u ve\u0107ini slu\u010dajeva smo sami odgovorni za povredu zato \u0161to u aktivnost ulazimo nedovoljno pripremljeni.<\/p>\n

    \n
  1. Kada ka\u017eem nedovoljno spremni za sportsku aktivnost prvenstveno mislim na\u00a0adekvatno zagrevanje pre same aktivnosti.<\/strong>\u00a0To je ne\u0161to \u0161to i ptice na grani znaju, ipak toliko puta vi\u0111am ljude da iz mirovanja kre\u0107u u punu aktivnost da bih mogao ponoviti jo\u0161 hiljadu puta i siguran sam da \u0107e nekoliko vas sutra iza\u0107i na teren nezagrejan.\u00a0Lagano zagrevanje pre sportske aktivnosti pove\u0107ava dotok krvi do mi\u0161i\u0107a i pove\u0107ava elasti\u010dnost mekotkivnih struktura. Investicija 10 minuta va\u0161eg vremena zagrevanja \u0107e vas u ve\u0107ini slu\u010dajeva spasiti minimum nedelju dana bolova!<\/strong><\/em><\/li>\n<\/ol>\n
      \n
    1. Drugo na \u0161ta se odnosi „nedovoljno spremni za aktivnost“ je da ljudi \u010desto gre\u0161e kada misle da su njhovi\u00a0mi\u0161i\u0107i adekvatno kondicionirani za specifi\u010dan sport<\/strong>. Iako tr\u010dite svakog dana u prethodnih mesec dana, pa \u010dak i sa promenama tempa, ako odete na fudbal velika je \u0161ansa da se povredite. Svaki sport stavlja vrlo specifi\u010dne zahteve pred mi\u0161i\u0107no-ligamentarni aparat i pre nego \u0161to uletimo na teren puni elana i \u017eelje za pobedom valjalo bi pripremiti tkiva za stress kojem \u0107e biti izlo\u017eeni. Povrede nastale zbog prekomerne upotrebe su vrlo \u010deste i lako se spre\u010davaju tako \u0161to \u0107emo krenuti sa\u00a0specifi\u010dnim kondicioniranjem mi\u0161i\u0107no-ligamentarnog aparata nekoliko nedelja pre same aktivnosti<\/em>, bilo da se radi o tr\u010danju, plivanju, ili timskim sportovima.<\/li>\n<\/ol>\n
        \n
      1. Nau\u010dite da prepoznate kada su vam mi\u0161i\u0107i umorni, jer\u00a0mi\u0161i\u0107ni umor<\/strong>\u00a0pove\u0107ava vreme potrebno da se za\u0161titne reakcije aktiviraju i samim tim se rizik od povrede pove\u0107ava<\/strong>. Uvek mo\u017eete da se malo odmorite i nastavite za 15 minuta, sutradan, ili slede\u0107e nedelje, ako niste povre\u0111eni.<\/li>\n<\/ol>\n
          \n
        1. Ukoliko osetite bilo kakav\u00a0bol<\/strong>\u00a0trebali biste odmah\u00a0prekinuti aktivnost<\/strong>!<\/li>\n<\/ol>\n

          \"woman<\/a><\/p>\n

            \n
          1. Adekvatna\u00a0hidratacija<\/strong>\u00a0tokom aktivnosti je od vitalnog zna\u010daja za normalno funkcionisanje telesnih funkcija, pogotovo tokom letnjih meseci, zato nemojte dozvoliti da budete \u017eedni tokom va\u0161ih sportskih aktivnosti.<\/li>\n<\/ol>\n

            Istezanje posle aktivnosti- prevencija povreda u sportu<\/h3>\n
              \n
            1. Ako ste po\u0161tovali prethodna pravila nadam se da je va\u0161a sportska aktivnost pro\u0161la bez povreda i da ste pobedili, ali sada bi valjalo \u201cohladiti\u201d telo.\u00a0Istezanje mi\u0161i\u0107a<\/strong> koji su se do tada gr\u010dili na kraju akivnosti ima mnogostruke koristi: pove\u0107ava obim pokreta, pove\u0107ava elasti\u010dnost mi\u0161i\u0107a koji su su do tada aktivno radili, normalizuje cirkulaciju. I sam znam da istezanje ponekad mo\u017ee biti dosadno, ali ako imate nekoga u blizini mo\u017eete pomo\u0107i jedno drugom. Ka\u017eu da je u dru\u0161tvu sve lak\u0161e, tako da zgrabite partnera i krenite sa istezanjem.<\/li>\n<\/ol>\n
                \n
              1. Jo\u0161 jedna dilema koja \u010desto mu\u010di ve\u017eba\u010de je kada i\u0107i sa\u00a0dinami\u010dkim<\/strong>, a kada sa\u00a0stati\u010dkim istezanjem<\/strong>. Pre ve\u017ebanja u fazi zagrevanja trebalo bi raditi dinami\u010dko istezanje koje se sastoji od serije brzih pokreta da bi se pove\u0107ala elasti\u010dnost mi\u0161i\u0107a i ubrzao sr\u010dani ritam. Na kraju ve\u017ebanja se uglavnom rade stati\u010dka istezanja gde se pozicija zadr\u017eava 25-30 sekundi. Vi\u0161e o stati\u010dkom istezanju mo\u017eete pro\u010ditati ovde<\/a>.<\/li>\n<\/ol>\n
                  \n
                1. Fenomenalna novina koja sve vi\u0161e ulazi u svet sporta su sun\u0111erasti roleri (foam roller)<\/strong>\u00a0koji se koriste kao oru\u0111e za samomasa\u017eu<\/strong> pre i posle sportskih aktivnosti. Uglavnom ih sportisti koriste posle aktivnosti, po\u0161to dok se valjate prosto ose\u0107ate kako vam se ta\u010dke u mi\u0161i\u0107ima koje su do tada bile zgr\u010dene osloba\u0111aju napetosti i kako pokret postaje mnogo slobodniji \u0161to u mnogome olak\u0161ava oporavak mi\u0161i\u0107a i \u017eivot nama terapeutima. Veoma zanimljiva tema koja vas mo\u017ee spasiti mnogo bola i izostanka od svoje omiljene rekreacije, a teskt o samomasa\u017ei rolerima mo\u017eete pro\u010ditati ovde<\/a>.<\/li>\n<\/ol>\n

                  Prva pomo\u0107 kada do\u0111e do povreda u sportu<\/h3>\n

                  Postoji izreka: \u201dBol je slabost koja napu\u0161ta va\u0161e telo\u201d. Mnogi \u0107e re\u0107i: \u201dOk, ali mo\u017eemo li to malo ubrzati?\u201d.<\/p>\n

                  Odgovor je pozitivan, DA mo\u017eemo ubrzati proces zaceljenja<\/strong> ukoliko je do\u0161lo do povrede. Najpre treba da znamo da je otok normalan reparativan proces i da \u0107e se skoro uvek javiti kao odgovor organizma na povredu. Ali prekomeran otok mo\u017ee ograni\u010diti normalan pokret i uticati negativno na proces isceljenja. Na sre\u0107u postoji vrlo jendostavna PRICE tehnika koju svako mo\u017ee da primeni u cilju redukcije otoka i ubrzavanja procesa zaceljenja tkiva.<\/p>\n

                  P<\/strong> (protect) Za\u0161titi\u00a0 od daljeg povre\u0111ivanja; za intezivnije povrede koristiti udlagu, spoljnu fiksaciju, \u0161take\u2026<\/p>\n

                  R <\/strong>(restrict) Prestanak svih aktivnosti koje bi mogle doprineti pogor\u0161anju simptoma!<\/p>\n

                  I <\/strong>(ice) Led je \u010darobni lek za sportske povrede. Ima antiiflamatorna svojstva (smanjuje otok i upalu) skoro bez ikakvih ne\u017eeljenih dejstava. Led se upotrebljava ne du\u017ee od 10 minuta na svakih 1-2 sata u prvih 48 sati nakon povrede. Nemojte zagrevati u toku ovog perioda po\u0161to \u0107e to dovesti do pogor\u0161anja otoka i upale.<\/p>\n

                  C <\/strong>(compression) Kompresija elasti\u010dnim zavojem \u0107e tako\u0111e pomo\u0107i u smanjenju otoka. U poslednjih nekoliko godina ja sam u svojoj praksi mnogo uspe\u0161nije upotrebljavao kinesiotaping tehniku<\/a> koja znatno br\u017ee drenira otok nego klasi\u010dna kompresija.<\/p>\n

                  \"Kinesio-Tape-Bruise-Drain\"<\/a><\/p>\n

                  E <\/strong>(elevation) Elevacija povre\u0111ene regije \u0107e doprineti br\u017eem smanjenju otoka, najlak\u0161e je podi\u0107i povre\u0111enu regiju iznad nivoa srca.<\/p>\n

                  Kada potra\u017eiti profesionalnu pomo\u0107?<\/h3>\n

                  Svi ovi saveti su u slu\u010daju da je povreda manjeg inteziteta. Ukoliko sumnjate na ozbiljniju povredu, ili imate jedan od slede\u0107ih simptoma obavezno potra\u017eite profesionalnu pomo\u0107:<\/p>\n