Ovaj odgovor nam je svima bio veoma dobro poznat, ali ja kao i ve\u0107ina mojih kolega terapeuta, tokom prakse imamo tendenciju da zaboravimo osnovnu neurofiziologiju, i previ\u0161e se fokusiramo na mi\u0161i\u0107e, ligamente, zglobove, tetive, fascije\u2026 Osnovi neurofiziologije su poznati vi\u0161e od 150 godina, u svakoj knjizi o masa\u017ei \u0107ete na\u0107i u prvom poglavlja o anatomiji i fiziologiji nervnog sistema, pa tek onda razne tehnike opisane u knjizi, ali svi to uglavnom presko\u010dimo po\u0161to to smatramo trivijalnom informacijom koja je tu da bi popunila broj strana u knjizi.<\/p>\n
Umesto da dobro is\u010ditamo prvo poglavlje svake knjige, odmah se bacamo na izu\u010davanje mi\u0161i\u0107nih mapa, dubinskih slojeva, tra\u017ee\u0107i ne\u0161to \u0161to nam je promaklo ranije dok smo u\u010dili, novih specifi\u010dnih tehnika kojima \u0107emo upotpuniti znanje koje nam nedostaje, ne razmi\u0161ljaju\u0107i o lepoti jednostavnosti delovanja teraputske masa\u017ee.<\/p>\n
Ko\u017ea je najpovr\u0161niji deo „mozga“ (nervnog sistema)<\/strong><\/h3>\nOvo je jedna velika istina na koju \u010desto zaboravljamo u potrazi za novim znanjima. Ko\u017ea i mozak, uop\u0161te nervni sistem su intimno povezani od samog po\u010detka razvi\u0107a ljudske jedinke. Kada se embrion po\u010dinje razvijati u materici nediferencirane \u0107elije koje su potpuno identi\u010dne jedna drugoj po\u010dinju da se razdvajaju u 3 sloja \u0107elija. U tom stadijumu ne\u0161to neverovatno se doga\u0111a, ove nediferencirane mati\u010dne \u0107elije se dele na:<\/p>\n
\n- Endoderm<\/em>– od koga nastaju unutra\u0161nji organi<\/li>\n
- Mesoderm<\/em>– od koga nastaje mi\u0161i\u0107no-ko\u0161tani system<\/li>\n
- Endoderm<\/em>– od koga se razvijaju mozak, ki\u010dmena mo\u017edina, periferni nervi i ko\u017ea<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n
Ko\u017ea pored uloge za\u0161titnog prekriva\u010da tela, ima ulogu najve\u0107eg senzornog organa preko koga mozak dobija obilje informacija o spoljnom svetu. U jednom kvadratnom santimetru ko\u017ee nalazi se preko 700 znojnih \u017elezda, 3000 senzornih \u0107elija, 25 mehanoreceptora za pritisak, 200 nervnih zavr\u0161etaka za bol, 2 senzorna aparata za hladno\u0107u, 12 senzornih aparata za toplotu\u2026 Mozak preko ko\u017ee konstatno dobija informacije, obra\u0111uje ih i odgovara adekvatno na njih i nastvalja da prati promene<\/strong>. Mozak i nervrni sistem nikada ne spavaju, nikada ne odmaraju!<\/strong> On je konstatno aktivan i uprkos tome \u0161to zauzima samo 2{f9e6f7c201c4c063e23e95a7b39f0184e80fda6d87cd5d3e656aeaa7ec329445} telesne mase, koristi 20{f9e6f7c201c4c063e23e95a7b39f0184e80fda6d87cd5d3e656aeaa7ec329445} na\u0161e energije!<\/p>\nKada sam izu\u010davao terapeutsku masa\u017eu jo\u0161 kao student u\u010dili su nas da mislimo o mi\u0161i\u0107ima i ostalim tkivima mezodermalnog porekla. Nekako smo do\u0161li na ideju da kada radimo masa\u017eu pritiskamo mi\u0161i\u0107e i da \u0107emo pritiskom na mi\u0161i\u0107na vlakna uspeti da li \u201copustimo\u201d. Da li je to stvarno efekat delovanja terapeutske masa\u017ee?<\/p>\n
Nau\u010dne osnove delotvornosti teraputske masa\u017ee<\/strong><\/h3>\nIstina je da na\u0161e ruke mo\u017eemo direktno postaviti samo na ko\u017eu i to mnogo terapeuta koji se bave masa\u017eom zaboravljaju. Kada postavim ruke na klijenta, hiljade receptora u ko\u017ei bivaju podra\u017eeni. Oni reaguju na na\u0161 pritisak, pokrete pogla\u0111ivanja, toplotu na\u0161ih ruku, ili hladno\u0107u gela koji koristimo i reaguju kada vibriramo, kada pritiskamo, klizimo preko njih, iste\u017eemo ih, ili odr\u017eavamo istezanje.<\/p>\n
![\"Refleksni](\"http:\/\/www.physiospa.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/11\/Refleksna-sinapsa-na-nivou-kicmene-mozdine.jpeg\")
<\/p>\n
U svakom trenutku senzorni nervni zavr\u0161eci u ko\u017ei \u0161alju desetine hiljada impulsa do mozga informi\u0161i\u0107i mozak o promenama na ko\u017ei. Mozak sa druge strane je zadu\u017een za kreiranje odgovora na ove impulse,\u00a0 usporava disanje, omogu\u0107ava nam da se opustimo, osetimo prijatno klizanje na ko\u017ei i prebacuje nas iz stresnog \u00a0modula pona\u0161anja smanjuju\u0107i aktivnost simpateti\u010dkog dela nervnog dela autonomnog nervnog sistema<\/em>. Da, masa\u017ea jako prija (bar bi trebalo da jako prija) i mozak je zadu\u017een za kreiranje tog prijatnog ose\u0107aja omogu\u0107uju\u0107i nam da opustimo i osetimo potpuno preporo\u0111eni!<\/strong> Nervni system je zadu\u017een za smanjenje ose\u0107aja boli i napetosti u mi\u0161i\u0107ima.<\/p>\n![\"Hijerarhijska](\"http:\/\/www.physiospa.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/11\/Hijererhija-nervnog-sitema-sa-perifernim-NS-640x711.png\")
\u010cinjenica je da mi ne mo\u017eemo naterati telo na bilo kakvu promenu. Mi samo mo\u017eemo \u201cpogurati\u201d\u00a0 telo u pravom smeru, poku\u0161ati da ga ubedimo da poradi na potrebnim promenama, ali nikakvu direktnu promenu ne mo\u017eemo uraditi na\u0161im rukama.<\/p>\n
Promena dolazi iznutra!<\/strong><\/h3>\nSa ovim na umu \u017eelim da se osvrnem na \u010destu zabludu da masa\u017ea mora biti \u201cjaka\u201d da bi bila terapeutska. Sla\u017eem se da nekada mozgu treba malo vi\u0161e \u201cube\u0111ivanja\u201d da popusti hipertonus mi\u0161i\u0107a, ali dobar tereapeut zna da \u201cja\u010de\u201d \u010desto ne zna\u010di \u201cbolje\u201d.<\/p>\n
Ukoliko \u017eelite da „uplovite“ dublje u nau\u010dne osnove delotvornosti terapeutske masa\u017ee imate gomilu \u010dlanaka na temu, ali bih sada izdvojio\u00a0ovaj. <\/a><\/p>\nNadam se da vam ne smeta \u0161to je na engleskom, ako imate problem sa prevodom mo\u017eete me kotkatirati na director@physiospa.rs i rado \u0107u vam pomo\u0107i.<\/p>\n
Iako je koristimo milenijumima u svrhu pobolj\u0161anja zdravlja jo\u0161 uvek ne znamo \u0161ta se sve ta\u010dno de\u0161ava sa telom u toku masa\u017ee.\u00a0 Nekada se smatralo da se masa\u017eom smanjuje lu\u010denje hormona kortizola (hormona stresa), ali su najnovija istra\u017eivanja pokazala da to nije ta\u010dno. Jo\u0161 uvek imamo mnogo vi\u0161e pitanja nego odgovora na temu masa\u017ee, ali jedno mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u re\u0107i: \u201dMasa\u017ea stimuli\u0161e nervne zavr\u0161etke u ko\u017ei i u krajnjem slu\u010daju sam mozak koji kreira promene u telu\u201d.\u00a0 Sa ovim na umu pozivam vas da i sami proverite kako masa\u017ea uti\u010de na vas i napi\u0161ete mi va\u0161e utiske.<\/p>\n
Ukoliko se prvi put susre\u0107ete sa tekstom o masa\u017ei, \u017eeleli ste da je probate ali ste jedan od onih ljudi koji veruju da je „radoznalost ubila ma\u010dku“ i \u017eelite da znate \u0161ta da o\u010dekujete na prvoj masa\u017ei, pro\u010ditajte ovaj teskt.<\/a><\/p>\nVidimo se na masa\u017ei \ud83d\ude42<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na jednom od stru\u010dnih usavr\u0161avanja na temu masa\u017ee, gde je predava\u010d bio izuzetan fizioterapeut iz Holandije Jon Langboeden, ina\u010de specijalista manuelne terapije je upitao na prvom \u010dasu:\u201dKako terapeutska masa\u017ea radi?\u201d Obzirom da smo svi tamo uglavnom bili iskusni fizioterapeuti pogledali smo se, ali niko nije digao ruku da odgovori. „Uostalom kakvo je to uop\u0161te pitanje? […]<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":409,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[88,70,11,15,57,107,53,108,94,95],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/650"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=650"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/650\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":908,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/650\/revisions\/908"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/409"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=650"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=650"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=650"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Ko\u017ea pored uloge za\u0161titnog prekriva\u010da tela, ima ulogu najve\u0107eg senzornog organa preko koga mozak dobija obilje informacija o spoljnom svetu. U jednom kvadratnom santimetru ko\u017ee nalazi se preko 700 znojnih \u017elezda, 3000 senzornih \u0107elija, 25 mehanoreceptora za pritisak, 200 nervnih zavr\u0161etaka za bol, 2 senzorna aparata za hladno\u0107u, 12 senzornih aparata za toplotu\u2026 Mozak preko ko\u017ee konstatno dobija informacije, obra\u0111uje ih i odgovara adekvatno na njih i nastvalja da prati promene<\/strong>. Mozak i nervrni sistem nikada ne spavaju, nikada ne odmaraju!<\/strong> On je konstatno aktivan i uprkos tome \u0161to zauzima samo 2{f9e6f7c201c4c063e23e95a7b39f0184e80fda6d87cd5d3e656aeaa7ec329445} telesne mase, koristi 20{f9e6f7c201c4c063e23e95a7b39f0184e80fda6d87cd5d3e656aeaa7ec329445} na\u0161e energije!<\/p>\n Kada sam izu\u010davao terapeutsku masa\u017eu jo\u0161 kao student u\u010dili su nas da mislimo o mi\u0161i\u0107ima i ostalim tkivima mezodermalnog porekla. Nekako smo do\u0161li na ideju da kada radimo masa\u017eu pritiskamo mi\u0161i\u0107e i da \u0107emo pritiskom na mi\u0161i\u0107na vlakna uspeti da li \u201copustimo\u201d. Da li je to stvarno efekat delovanja terapeutske masa\u017ee?<\/p>\n Istina je da na\u0161e ruke mo\u017eemo direktno postaviti samo na ko\u017eu i to mnogo terapeuta koji se bave masa\u017eom zaboravljaju. Kada postavim ruke na klijenta, hiljade receptora u ko\u017ei bivaju podra\u017eeni. Oni reaguju na na\u0161 pritisak, pokrete pogla\u0111ivanja, toplotu na\u0161ih ruku, ili hladno\u0107u gela koji koristimo i reaguju kada vibriramo, kada pritiskamo, klizimo preko njih, iste\u017eemo ih, ili odr\u017eavamo istezanje.<\/p>\n U svakom trenutku senzorni nervni zavr\u0161eci u ko\u017ei \u0161alju desetine hiljada impulsa do mozga informi\u0161i\u0107i mozak o promenama na ko\u017ei. Mozak sa druge strane je zadu\u017een za kreiranje odgovora na ove impulse,\u00a0 usporava disanje, omogu\u0107ava nam da se opustimo, osetimo prijatno klizanje na ko\u017ei i prebacuje nas iz stresnog \u00a0modula pona\u0161anja smanjuju\u0107i aktivnost simpateti\u010dkog dela nervnog dela autonomnog nervnog sistema<\/em>. Da, masa\u017ea jako prija (bar bi trebalo da jako prija) i mozak je zadu\u017een za kreiranje tog prijatnog ose\u0107aja omogu\u0107uju\u0107i nam da opustimo i osetimo potpuno preporo\u0111eni!<\/strong> Nervni system je zadu\u017een za smanjenje ose\u0107aja boli i napetosti u mi\u0161i\u0107ima.<\/p>\n Sa ovim na umu \u017eelim da se osvrnem na \u010destu zabludu da masa\u017ea mora biti \u201cjaka\u201d da bi bila terapeutska. Sla\u017eem se da nekada mozgu treba malo vi\u0161e \u201cube\u0111ivanja\u201d da popusti hipertonus mi\u0161i\u0107a, ali dobar tereapeut zna da \u201cja\u010de\u201d \u010desto ne zna\u010di \u201cbolje\u201d.<\/p>\n Ukoliko \u017eelite da „uplovite“ dublje u nau\u010dne osnove delotvornosti terapeutske masa\u017ee imate gomilu \u010dlanaka na temu, ali bih sada izdvojio\u00a0ovaj. <\/a><\/p>\n Nadam se da vam ne smeta \u0161to je na engleskom, ako imate problem sa prevodom mo\u017eete me kotkatirati na director@physiospa.rs i rado \u0107u vam pomo\u0107i.<\/p>\n Iako je koristimo milenijumima u svrhu pobolj\u0161anja zdravlja jo\u0161 uvek ne znamo \u0161ta se sve ta\u010dno de\u0161ava sa telom u toku masa\u017ee.\u00a0 Nekada se smatralo da se masa\u017eom smanjuje lu\u010denje hormona kortizola (hormona stresa), ali su najnovija istra\u017eivanja pokazala da to nije ta\u010dno. Jo\u0161 uvek imamo mnogo vi\u0161e pitanja nego odgovora na temu masa\u017ee, ali jedno mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u re\u0107i: \u201dMasa\u017ea stimuli\u0161e nervne zavr\u0161etke u ko\u017ei i u krajnjem slu\u010daju sam mozak koji kreira promene u telu\u201d.\u00a0 Sa ovim na umu pozivam vas da i sami proverite kako masa\u017ea uti\u010de na vas i napi\u0161ete mi va\u0161e utiske.<\/p>\n Ukoliko se prvi put susre\u0107ete sa tekstom o masa\u017ei, \u017eeleli ste da je probate ali ste jedan od onih ljudi koji veruju da je „radoznalost ubila ma\u010dku“ i \u017eelite da znate \u0161ta da o\u010dekujete na prvoj masa\u017ei, pro\u010ditajte ovaj teskt.<\/a><\/p>\n Vidimo se na masa\u017ei \ud83d\ude42<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na jednom od stru\u010dnih usavr\u0161avanja na temu masa\u017ee, gde je predava\u010d bio izuzetan fizioterapeut iz Holandije Jon Langboeden, ina\u010de specijalista manuelne terapije je upitao na prvom \u010dasu:\u201dKako terapeutska masa\u017ea radi?\u201d Obzirom da smo svi tamo uglavnom bili iskusni fizioterapeuti pogledali smo se, ali niko nije digao ruku da odgovori. „Uostalom kakvo je to uop\u0161te pitanje? […]<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":409,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[88,70,11,15,57,107,53,108,94,95],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/650"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=650"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/650\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":908,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/650\/revisions\/908"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/409"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=650"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=650"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.physiospa.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=650"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Nau\u010dne osnove delotvornosti teraputske masa\u017ee<\/strong><\/h3>\n
<\/p>\n\u010cinjenica je da mi ne mo\u017eemo naterati telo na bilo kakvu promenu. Mi samo mo\u017eemo \u201cpogurati\u201d\u00a0 telo u pravom smeru, poku\u0161ati da ga ubedimo da poradi na potrebnim promenama, ali nikakvu direktnu promenu ne mo\u017eemo uraditi na\u0161im rukama.<\/p>\nPromena dolazi iznutra!<\/strong><\/h3>\n