Rehabilitacija posle operacije ACL-a: vodič kroz faze oporavka

Rehabilitacija posle rekonstrukcije prednjeg ukrštenog ligamenta traje mesecima, najčešće 6 do 12, i prolazi kroz tri faze. Svaki oporavak je individualan, ali faze su iste za sve. Ovaj tekst je napisan iz iskustva sa trocifrenim brojem pacijenata koji su kroz taj proces prošli.

Marko Ćurčić, osnivač Fizio Spa, radio je i sa vrhunskim sportistima, među njima i sa osvajačima svetskih i olimpijskih medalja — bio je fizioterapeut Davora Štefaneka kada je 2016. u Rio de Žaneiru osvojio olimpijsko zlato u grčko-rimskom rvanju. Rad na tom nivou opterećenja je ono iz čega je ovaj pristup izrastao.

ACL (anterior cruciate ligament) je jedan od ključnih ligamenata kolena. Daje stabilnost zglobu, naročito pri naglim promenama pravca.

Dve greške koje usporavaju oporavak

Prva je poređenje sa drugima. Ljudi se upoređuju sa nekim ko je prošao kroz istu operaciju i sami sebe uvode u stres koji nikako ne pomaže. Druga je čitanje interneta i bukvalno shvatanje pročitanog. Ne morate da trčite tri meseca posle operacije zato što vam je to neko rekao ili zato što ste negde pročitali da je to vreme.

Za prelazak na trčanje postoje konkretni testovi koje morate biti u stanju da uradite da bi se ta aktivnost bezbedno uvela. Trčanje izdvajamo namerno — ono nosi jak psihološki momenat. Neki kažu da je to trenutak kada rehabilitacija prestaje i počinje povratak na trening. Istina je da oštre granice nema i da u povratku na teren sarađuje više ljudi: ortoped, fizioterapeut, kondicioni trener, ponekad i psiholog.

Rana faza: temelji oporavka

Prve nedelje posle operacije postavljaju temelj za sve što dolazi posle. Fokus je na tri stvari:

• Smanjenje bola i otoka — hladne obloge, podizanje noge i terapija po preporuci lekara.
• Povećanje obima pokreta — postepeno vraćanje punog opsega, od ispružanja do savijanja.
• Aktivacija kvadricepsa — ovaj mišić je ključan za stabilnost kolena i kreće se sa njim što ranije.

U ovoj fazi „jačanje“ zapravo znači buđenje mišića, jer je upravo njegova tetiva najčešće korišćena da bi se napravio novi ligament. Pacijenti često kažu da do tada nisu znali kako izgleda da ne mogu ni da zategnu mišić.

Šta vi možete: budite strpljivi, javite fizioterapeutu svaki bol — u ovoj fazi se viđamo često — i budite redovni sa vežbama.

Srednja faza: jačanje i stabilizacija

Fokus se pomera na jačanje svih mišića oko kolena, ravnotežu i propriocepciju — svest o položaju tela u prostoru. Uvode se:

• izolacione vežbe za kvadriceps, zadnju ložu buta i potkolenicu,
• vežbe za stabilizaciju kolena,
• vežbe za koordinaciju i ravnotežu.

U ovoj fazi već možete dosta da vežbate samostalno, ali program i dalje treba da bude vođen. Uključite se u sve što vam fizioterapeut preporuči i pitajte kad god niste sigurni.

Kasna faza: povratak aktivnostima

Kada ste dovoljno jaki i stabilni, prelazi se na vežbe koje pripremaju povratak vašem sportu: simulacije sportskih pokreta, trčanje, skakanje, promene pravca i funkcionalne vežbe.

I ovde je strpljenje glavno. Povratak sportu traži postepeno povećavanje opterećenja i tu ste tek na početku — treba još dobrih 3 do 6 meseci do punog povratka na teren. Procenat ponovne povrede ACL-a je kod sportista koji se prerano vrate visok; u literaturi se navode vrednosti od oko 9% do blizu 30% u prvoj godini posle operacije. To je razlog, a ne izgovor, za postepenost.

Slušajte telo: ako osetite bol, smanjite intenzitet ili napravite pauzu. I radite sa svojim trenerom, koji bi trebalo da se konsultuje sa fizioterapeutom i hirurgom kada nije siguran kako dalje.

Kako izgleda sama operacija

Način na koji je operacija urađena utiče na oporavak. Najčešće se koristi artroskopska metoda — minimalno invazivna, sa bržim oporavkom. Hirurg pravi nekoliko malih rezova oko kolena, uvodi artroskop (malu kameru) i instrumente.

• Preoperativna priprema — kod akutne povrede ACL-a koleno je bolno i otečeno. Hirurzi najčešće traže da se pre zahvata vrati pun obim ekstenzije, i tu vam fizioterapija može pomoći.
• Artroskop — kroz jedan rez ulazi kamera, kroz druge instrumenti.
• Uzimanje grafta — najčešće autograft od patelarne tetive ili zadnje lože; od isečenog dela tetive se pravi novi ligament.
• Postavljanje grafta — buše se tuneli kroz golenjaču i butnu kost kroz koje graft prolazi.
• Fiksacija — graft se učvršćuje i rez zatvara.

U medicini nema stopostotnih garancija. Komplikacije se dešavaju i produžavaju ionako dug oporavak. Zato se vraćamo na isto: strpljenje je veština koju morate da naoružate ako povredite ACL.

Česta pitanja

Koliko traje rehabilitacija posle operacije ACL-a?

Najčešće 6 do 12 meseci do punog povratka, uz dodatnih 3 do 6 meseci postepenog opterećenja za povratak na teren. Tačno vreme je individualno.

Kada se može početi sa trčanjem?

Ne po kalendaru, nego po testovima. Postoje konkretni testovi snage i stabilnosti koje treba da prođete da bi se trčanje bezbedno uvelo.

Koliki je rizik od ponovne povrede?

U literaturi se za sportiste navode vrednosti od oko 9% do blizu 30% u prvoj godini posle operacije, a rizik je veći kod onih koji se prerano vrate punom opterećenju.

Zašto ne mogu da zategnem mišić posle operacije?

Za novi ligament se najčešće koristi tetiva kvadricepsa ili zadnje lože, pa je mišić posle zahvata privremeno „uspavan“. Njegova aktivacija je prvi cilj rane faze.

← Nazad na blog