Operacija ACL-a: Razmotrite sve opcije pre nego što donesete odluku

Pre nego što počnem da pišem na ovu temu moram naglasiti da ovaj članak služi isključivo u informativne svrhe. Informacije predstavljene ovde nisu zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se konsultujte sa kvalifikovanim zdravstvenim radnikom za sve zdravstvene probleme ili pitanja. Cilj ovog članka je da pruži uvid u različite opcije tretmana za povrede prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL) i da informiše čitaoce o dostupnim alternativama.

Povreda prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL) je česta, posebno kod sportista. Da li je operacija uvek jedino rešenje? Ova dilema je sve češća tema razgovora među medicinskim stručnjacima i pacijentima.

Zašto se uopšte razmišlja o operaciji nakon rupture ACL-a?

Da bi odgovorio na ovo pitanje najpre se moram osvrnuti na samu funkciju prednjeg ukrštenog ligamenta kolena (ACL). Prednji ukršteni ligament (Anterior Cruciate Ligament – ACL) je jedan od četiri glavna ligamenata koja stabilizuju koleno. Nalazi se unutar kolena i povezuje femur (butnu kost) sa tibijom (golenjača). Njegova uloga je ključna u održavanju stabilnosti kolena, posebno pri pokretima kao što su okretanje, nagla zaustavljanja i promena pravca pošto on spračava prekomerno klizanje tibije unapred u odnosu na femur.

Mehanizam povrede ACL-a

Povreda ACL-a najčešće se dešava usled naglih promena pravca, nepravilnih doskoka, ili direktnih udaraca u koleno. Tipični mehanizmi povrede uključuju:

• Nagla promena pravca: Pri nagloj promeni pravca, koleno može biti podvrgnuto rotacionim silama koje ACL ne može izdržati.
• Nepravilni doskoci: Doskok iz visine, posebno na opruženu nogu, može dovesti do prekomernog opterećenja na ACL.
• Direktni udarci: Udarci direktno u koleno, poput onih u kontaktnim sportovima, mogu izazvati povredu.

Uloga ACL-a u stabilnosti kolena

ACL ima tri ključne funkcije u stabilizaciji kolena:

1. Prevencija prekomerne prednje translacije tibije: Sprečava da se tibija previše pomera napred u odnosu na femur.
2. Kontrola rotacionih pokreta: Ograničava rotaciona kretanja tibije koja mogu destabilizovati koleno.
3. Održavanje ukupne stabilnosti kolena: Radi u kombinaciji sa drugim ligamentima i mišićima kako bi obezbedio stabilnost tokom pokreta kao što su hodanje, trčanje i skakanje.

Testiranje povrede ACL-a

Postoji nekoliko kliničkih testova koji se koriste za dijagnostikovanje povrede ACL-a. Evo nekoliko najčešćih:

1. Lachmanov test:
   • Pacijent leži na leđima s kolenom savijenim pod uglom od oko 20-30 stepeni.
   • Ispitivač hvata femur jednom rukom, a tibiju drugom rukom.
   • Povuče tibiju napred u odnosu na femur.
   • Test je pozitivan ukoliko dolazi do prekomernog prednjeg pomeranja tibije u odnosu na femur.
2. Anterior Drawer test:
   • Pacijent leži na leđima s kolenom savijenim pod uglom od 90 stepeni.
   • Ispitivač sedi na stopalu pacijenta da stabilizuje nogu i povuče tibiju napred.
   • Prekomerno pomeranje tibije napred u odnosu na femur ukazuje na povredu ACL-a.
3. Pivot-Shift test:
   • Ovaj test je složeniji i često ga izvode iskusni ortopedi.
   • Pacijent leži na leđima sa ispruženom nogom.
   • Ispitivač primenjuje kombinaciju rotacionih i valgus sila na koleno dok ga polako savija.
   • Test je pozitivan ukoliko postoji osećaj „klizanja“ ili „preskakanja“ tibije u odnosu na femur.

Svaki od ovih testova pomaže u proceni integriteta ACL-a i može biti ključan u dijagnozi povrede. Ipak, u slučaju sumnje na povredu ACL-a,uvek se preporučuje magnetska rezonanca (MRI) radi potvrde dijagnoze.

Povreda ACL-a može značajno uticati na funkcionalnost kolena

Upravo je to razlog zašto se često razmatra operacija ili drugi tretmani da bi se povratila stabilnost i funkcija kolena.

* Stabilnost kolena: ACL igra ključnu ulogu u stabilizaciji kolena, posebno pri rotacijskim pokretima. Njegovo oštećenje može dovesti do osećaja nestabilnosti i straha od ponovne povrede.

 * Sprečavanje daljih oštećenja: Bez ACL-a, druga tkiva u kolenu mogu biti podložnija većem opterećenju, što može dovesti do razvoja artroze ( degenerativnih promena u zglobu).

 * Povratak sportu: Za vrhunske sportiste, posebno one koji se bave sportovima koji zahtevaju nagle promene smera i skakanje, operacija je često neophodna kako bi se vratili na pređašnji nivo performansi.

Neoperativni ( konzervativan) pristup u rešavanju puknutog ACL-a

Sve češće se razmatra mogućnost neoperativnog lečenja, posebno kod osoba koje se ne bave profesionalnim sportom. Ovaj pristup uključuje:

 * Intenzivnu fizikalnu terapiju: Fokusira se na jačanje mišića oko kolena, poboljšanje propriocepcije (svesti o položaju tela u prostoru) i funkcionalne sposobnosti.

 * Nošenje ortoze: Ortoza može pružiti dodatnu stabilnost kolenu, posebno u početnim fazama oporavka.

 * Aktivnosti niskog intenziteta: Postepeno uvođenje aktivnosti kao što su plivanje, vožnja bicikla ili hodanje.

Kada je neoperativni pristup dobra opcija?

 * Neaktivni pojedinci: Osobe koje se ne bave zahtevnim sportovima i čiji je cilj održavanje osnovne funkcionalnosti kolena.

 * Starije osobe: Kod starijih osoba, operacija može biti povezana s većim rizikom od komplikacija.

 * Nizak nivo fizičkih aktivnosti: Ako su zahtevi vašeg posla ili svakodnevnih aktivnosti umereni, neoperativni pristup rešavanja puknutog ACL-a je verovatno najbolja opcija za vas.

Prednosti neoperativnog pristupa:

 * Manji rizik od komplikacija: Operacija uvek nosi određene rizike, kao što su infekcija, krvarenje, tromboza, odbacivanje grafta, hronična bol…

 * Brži oporavak: Fizikalna terapija obično omogućava brži povratak svakodnevnim aktivnostima.

 * Manji troškovi: Neoperativni pristup je uvek jeftiniji od operacije i sa značajno manje mogućnosti za komplikacije.

Ono što je bitno naglasiti pošto ćete verovatno naći puno oprečnih informacija na temu za i protiv operacije ACL-a je kakav osećaj imate pri aktivnostima. U radiologiji se koriste razni termini poput distenzija ACL-a, parcijalna ruptura, potpuna ruptura koji samo dalje zbunjuju, ono što je bitno je kakav vi osećaj imate prilikom korišćenja kolena! Ukoliko imate osećaj nestabilnosti i nemogućnosti da obavljate osnovne životne radnje i nakon odrađene rehabilitacije u kojoj ste maksimlano ojačali sve mišiće nogu, onda ste definitnvo kandidat za operaciju bez obzira šta vam MRI kaže.

Odluka o tome hoće li se operisati ili ne je individualna i treba je doneti u saradnji sa hirurgom. Vaš doktor bi trebao uzeti u obzir vaše godine, nivo fizičke aktivnosti, opšte zdravstveno stanje i vaše ciljeve. To je ono što medicinska doktrina savetuje, nažalost kroz 20+ godina iskustva kao fizioterapeut sam bio svedok da je operacija bila predstavljena kao jedino rešenje, naročito ako se radila u privatnoj praksi, zato vam od srca savetujem da potražite mišljenje dva hirurga, kao i da se informišete o svim opcijama tretmana pre nego što donesete konačnu odluku. Ova konstatacija je svakako bitna ukoliko ste se pronašli u delu teksta o neoprativnom tretmanu puknutog ACL-a. U svakom slučaju operacija hirurške rekonstrukcije ACL-a NIJE URGENTNA i imate dovoljno vremena da se informišete o mogućnostima tretmana. Ukoliko znate engleski možete i sami uraditi istraživanje na google koje vam može poslužiti kao izvor informacija, a sa tim znanjem možete lakše pričati sa vašim hirurgom. Evo i jednog teksta na temu spontanog zaceljenja ACL-a (tekst je na engleskom pošto na srpskom nisam uspeo da nađem reference) https://www.unimelb.edu.au/newsroom/news/2022/november/ruptured-acls-can-heal-without-surgery,-study-finds

Ovu informaciju uzmite sa rezervom jer opet moram naglasiti da je jedino pravo merilo da li vam je operacija potrebna je osećaj koji imate prilikom korišćenja kolena. Ono treba da vam pruži stabilnost u svim aktivnostima koje vas očekuju u svakodnevnom životu, a to svakako zavisi od nivoa vaše fizičke aktivnosti pošto nije isto ako je vaš posao sedeći i jedina fizička aktivnost vam je šetnja, ili ako ste aktivan sportista!

Zaključak

Iako je operacija ACL-a često preporučena, neoperativni pristup može biti uspešna opcija za mnoge pacijente. Ključno je pronaći dobrog hirurga koji će vam prezentovati sve opcije tretmana i pomoći vam da se odlučite za najbolju u vašem slučaju, kao i kvalifikovanog fizioterapeuta koji će vam pomoći da postignete optimalne rezultate pošto je jačanje mišića i stvaranje dobre propriocepcije u nogama apsolutni imperativ za bilo koju opciju tretmana da se odlučite.

Uhvatio sam se koštac sa jako kompleksnom temom o kojoj su napisane čitave knjige i koja je izvor dosta oprečnih mišljenja čak i među zdravstvenim radnicima, ali u svakom slučaju tu sam da vam pomognem savetom ukoliko je potrebno. Svoju BESPLATNU konsultaciju možete zakazati pozivom na 063464414.